Fransoa Volter: Oholost

U jednom od svojih pisama, Ciceron prisno kaže svom prijatelju: „Javite mi kome želite da isporučim Gale.“ U jednom drugom žali se da je umoran od pisama nekih vladara koji mu zahvaljuju što je njihove pokrajine smatrao za kraljevstva, i dodaje da samo ne zna gde su ta kraljevstva.

Moguće je da je Ciceron, koji je uostalom često video rimski narod, vodeći narod, kako mu pljeska i sluša ga, i kome su često zahvaljivali kraljevi koje nije ni poznavao, osetio u sebi neku oholost i taštinu.

Iako to osećanje nimalo ne pristaje tako krhkoj životinji kakav je čovek, ipak bi se moglo oprostiti jednom Ciceronu, jednom Cezaru, jednom Scipionu; ali da u našim zabačenim poludivljim krajevima, čoveku koji je kupio neki mali položaj i dao da mu se odštampaju osrednji stihovi, padne na pamet da bude ohol, na to bi se dugo moglo smejati.

– Fransoa Volter: Filozofski rečnik (Matica srpska, Novi Sad, 1973)

Fransoa Volter (1694-1778)